Šta je EAEU: kako funkcioniše Unija, šta je zajedničko, a šta nacionalno

Šta je EAEU jednostavnim rečima?#

Ukratko: Evroazijska ekonomska unija (EAEU) je međunarodna organizacija regionalne ekonomske integracije sa međunarodnim pravnim subjektivitetom, u okviru koje se obezbeđuje slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i radne snage i vodi koordinisana, usaglašena ili jedinstvena politika u privrednim granama utvrđenim Ugovorom o EAEU i međunarodnim ugovorima u okviru Unije.

Unija (engl. Eurasian Economic Union, EAEU) osnovana je Ugovorom o Evroazijskoj ekonomskoj uniji, potpisanim u Astani 29. maja 2014. godine; Ugovor je stupio na snagu 1. januara 2015., a u Rusiji je ratifikovan Federalnim zakonom br. 279-FZ od 03.10.2014. Međunarodni pravni subjektivitet znači da Unija u granicama svoje nadležnosti obavlja međunarodnu delatnost i zaključuje međunarodne ugovore.

Šta EAEU nije:

• Ugovor ne uvodi jedinstvenu valutu: države članice vode usaglašenu valutnu politiku, a budžet Unije formira se u ruskim rubljama iz srazmernih doprinosa.
• Ugovor ne utvrđuje zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku: ciljevi i nadležnost Unije su ekonomski, a zajednička je spoljnotrgovinska politika.
• Nema nadnacionalnog parlamenta: spisak organa je zatvoren — Vrhovni evroazijski ekonomski savet (VEES), Evroazijski međuvladin savet, Evroazijska ekonomska komisija (EEK) i Sud Evroazijske ekonomske unije.

Zajednica nezavisnih država (ZND) i Savezna država Rusije i Belorusije nisu deo EAEU, već zasebna udruženja: ZND ima svoju Povelju od 22.01.1993., a Savezna država — Ugovor od 08.12.1999. sa dve države učesnice. Njihov sastav se ne poklapa sa sastavom EAEU.

Senateks d.o.o. je carinski zastupnik: obavlja carinjenje robe i automobila koji se uvoze preko ruske carine → „Carinjenje“.

Koje su zemlje članice EAEU i po čemu se članica Unije razlikuje od posmatrača?#

Ukratko: Države članice EAEU su Republika Jermenija, Republika Belorusija, Republika Kazahstan, Kirgiska Republika i Ruska Federacija. Države posmatrači (Moldavija, Kuba, Uzbekistan, Iran) na poziv prisustvuju sednicama organa Unije i dobijaju dokumente koji nisu poverljivi, ali ne učestvuju u donošenju odluka.

Status posmatrača dodeljuje Vrhovni evroazijski ekonomski savet na osnovu člana 109 Ugovora o EAEU i Pravilnika o statusu države posmatrača (Odluka VEES br. 8 od 14.05.2018. u verziji Odluke VEES br. 21 od 10.12.2021.). U smislu Ugovora posmatrač ostaje treća strana: režim međusobne trgovine na njega se ne primenjuje, a preferencije su moguće samo na osnovu posebnog ugovora Unije — Iran je, na primer, istovremeno posmatrač i partner po sporazumu o slobodnoj trgovini.

Tabela 1. Države članice i posmatrači EAEU.

U toku je postupak ukidanja statusa Moldavije: ona je podnela izjavu o odricanju od statusa, a Kolegijum EEK je 28. jula 2026. odobrio nacrt odluke VEES (Rešenje br. 119). Odluka VEES još nije objavljena, pa status i dalje važi.

Tabela 2. Preferencijalni trgovinski sporazumi EAEU.

Sporazum sa Iranom zamenio je Privremeni sporazum od 17. maja 2018., koji je važio od 27. oktobra 2019.; prema saopštenju EEK, novi sporazum predviđa preferencijalni pristup za 90% robne nomenklature.

Česte greške: smatrati sve zemlje ZND članicama Unije; mešati posmatrača sa državom članicom; verovati da je partner po sporazumu o slobodnoj trgovini učesnik Unije. Režim međusobne trgovine važi samo između pet država članica.

Obračun carinskih dažbina za isporuke od partnera po sporazumima o slobodnoj trgovini → „Carinjenje“.

Carinska unija i EAEU — da li je to isto?#

Ukratko: Prema Ugovoru o EAEU, carinska unija je oblik trgovinsko-ekonomske integracije država članica unutar Unije, a ne posebna organizacija; skraćenica „TS“ (od ruskog naziva Carinske unije; u srpskim tekstovima CU) zadržala se u nazivima dokumenata iz prethodne faze integracije.

Član 2 Ugovora definiše carinsku uniju kao oblik trgovinsko-ekonomske integracije sa jedinstvenom carinskom teritorijom, u čijim se granicama u međusobnoj trgovini ne primenjuju carine (druge dažbine, porezi i takse sa ekvivalentnim dejstvom), mere necarinskog regulisanja, specijalne zaštitne, antidampinške i kompenzatorne mere, a primenjuju se Jedinstvena carinska tarifa EAEU (JCT EAEU) i jedinstvene mere regulisanja spoljne trgovine robom sa trećom stranom.

Tehnički propisi Carinske unije (TR CU) i dalje važe: prema članu 99 Ugovora, odluke organa koje su važile na dan njegovog stupanja na snagu zadržavaju pravnu snagu i primenjuju se u delu koji nije u suprotnosti sa Ugovorom; spisak tehničkih propisa vodi EEK.

Kako pravilno pisati: „TR CU“ (u ruskim dokumentima „TR TS“) — za tehničke propise iz faze Carinske unije, „TR EAEU“ — za tehničke propise Unije, „TN VED EAEU“ (robna nomenklatura spoljnoekonomske delatnosti EAEU) i „JCT EAEU“ (u ruskim dokumentima „ETT EAES“) — za nomenklaturu i tarifu.

Tabela 3. Faze evroazijske integracije.

Pribavljanje dokumenata po TR CU / TR EAEU → „Sertifikacija“; konsultacije o TN VED EAEU → „Pravna podrška“.

Ko donosi odluke u EAEU i da li su one obavezujuće u Rusiji?#

Ukratko: Organi EAEU su Vrhovni evroazijski ekonomski savet, Evroazijski međuvladin savet, Evroazijska ekonomska komisija (EEK) i Sud Evroazijske ekonomske unije. Odluke EEK obavezujuće su za države članice, deo su prava Unije i podležu neposrednoj primeni, odnosno važe u Rusiji bez posebnog zakona.

Pravo Unije, prema članu 6 Ugovora, čine:

1. Ugovor o EAEU;
2. međunarodni ugovori u okviru Unije;
3. međunarodni ugovori Unije sa trećom stranom;
4. odluke i rešenja Vrhovnog saveta, Međuvladinog saveta i EEK, doneti u granicama njihovih ovlašćenja.

Prednost ima Ugovor; akti organa ne smeju biti u suprotnosti s njim; odluke Vrhovnog saveta imaju prednost nad odlukama Međuvladinog saveta i EEK, a odluke Međuvladinog saveta — nad odlukama EEK.

Odluke EEK stupaju na snagu najranije po isteku 30 kalendarskih dana od dana zvaničnog objavljivanja; odluke koje poboljšavaju položaj lica i odluke o pitanjima koja zahtevaju hitno reagovanje — najranije po isteku 10 dana. Odluke koje pogoršavaju položaj lica nemaju povratno dejstvo.

Odnos prema ruskom pravu: ako se međunarodni ugovor razlikuje od zakona, primenjuju se pravila međunarodnog ugovora (stav 4 člana 15 Ustava RF), ali se ne izvršavaju odluke međudržavnih organa u tumačenju koje je u suprotnosti sa Ustavom (član 79 Ustava RF, tačka 4 člana 5 Federalnog zakona br. 101-FZ od 15.07.1995.). Pravne odnose koji nisu uređeni pravom Unije uređuje nacionalno zakonodavstvo (tačka 5 člana 1 Carinskog zakonika EAEU): u Rusiji — Federalni zakon br. 289-FZ od 03.08.2018. „O carinskom regulisanju u Ruskoj Federaciji i o izmenama pojedinih zakonodavnih akata Ruske Federacije“ i akti doneti u skladu s njim.

Nacrti odluka EEK objavljuju se radi javne rasprave na portalu regulation.eaeunion.org; sprovode se analiza efekata propisa i ocena stvarnih efekata. Ne treba mešati Evroazijsku ekonomsku komisiju sa Ekonomskom komisijom UN za Evropu, niti Sud Evroazijske ekonomske unije sa Ekonomskim sudom ZND.

Tabela 4. Organi Evroazijske ekonomske unije.

Kada odluka EEK utiče na svrstavanje robe, stopu ili zahteve za proizvod → „Pravna podrška“.

Šta je u EAEU zajedničko, a šta svaka zemlja uređuje sama?#

Ukratko: U EAEU su zajednički jedinstvena carinska teritorija i carinsko regulisanje po Carinskom zakoniku EAEU, TN VED i Jedinstvena carinska tarifa, jedinstveni zahtevi za proizvode u tehničkim propisima, mere necarinskog regulisanja i zaštite unutrašnjeg tržišta, kao i princip naplate indirektnih poreza. Na nacionalnom nivou ostaju stope PDV i akciza, carinske takse, naknada za reciklažu, registracija vozila, državna kontrola i odgovornost.

Ugovor razlikuje nivoe politike: „jedinstvena“ — unifikovano pravno regulisanje, uključujući i ono na osnovu odluka organa Unije; „usaglašena“ — harmonizacija pravnog regulisanja; „koordinisana“ — saradnja na osnovu zajedničkih pristupa. Zato podela na „zajedničko“ i „različito“ nije crno-bela.

Unutrašnje tržište je, prema članu 28 Ugovora, ekonomski prostor sa slobodnim kretanjem robe, lica, usluga i kapitala: u međusobnoj trgovini robom ne primenjuju se uvozne i izvozne carine (druge dažbine, porezi i takse sa ekvivalentnim dejstvom), mere necarinskog regulisanja, specijalne zaštitne, antidampinške i kompenzatorne mere, osim u slučajevima predviđenim Ugovorom. EEK deli prepreke na unutrašnjem tržištu na barijere, izuzeća i ograničenja (metodologija — Odluka Kolegijuma EEK br. 10 od 02.02.2021.); podaci iz registara objavljuju se na portalu barriers.eaeunion.org.

Česte zablude:

• Da li je uvoz iste robe podjednako skup u svim državama članicama? Nije: stope JCT su jedinstvene, ali poreze i takse utvrđuje svaka država.
• Ako je Carinski zakonik EAEU jedinstven, da li je i praksa carinskih organa ista? Nije: pitanja koja nisu uređena pravom Unije uređuje nacionalno zakonodavstvo.
• Priznaju li se dokumenti druge države članice? Da, ako su proizvodi prošli ocenjivanje usaglašenosti po tehničkom propisu Unije; izuzetak su sanitarne, veterinarsko-sanitarne i karantinske fitosanitarne mere.

Praktični zaključak kompanije Senateks: tarifnu oznaku TN VED, stopu JCT i dokumente o ocenjivanju usaglašenosti dovoljno je utvrditi jednom za celu Uniju; stope PDV i akciza, takse, obeležavanje, odgovornost i odluke carinskih organa o svrstavanju robe proveravaju se za svaku zemlju — prethodne odluke o svrstavanju robe važe samo u državi koja ih je donela.

Tabela 5. Šta je u EAEU zajedničko, a šta nacionalno.

Carinske formalnosti → „Carinjenje“; sertifikacija → „Sertifikacija“; svrstavanje robe i sporovi → „Pravna podrška“.

Postoji li carinska granica između zemalja EAEU?#

Ukratko: Ne: roba Unije kreće se između država članica bez carinskog deklarisanja i bez državne kontrole — transportne, sanitarno-epidemiološke, veterinarske i karantinske fitosanitarne, osim u slučajevima predviđenim Ugovorom o EAEU. Zadržavaju se poreska evidencija indirektnih poreza i carinska kontrola nakon puštanja robe.

Roba iz trećih zemalja nalazi se pod carinskom kontrolom od trenutka kada pređe carinsku granicu Unije; deklarisanje i puštanje često se obavljaju kod unutrašnjeg carinskog organa, do kog se roba prevozi u postupku carinskog tranzita. Roba stiče status robe Unije puštanjem u slobodan promet. Izuzetak je uslovno puštena roba: roba puštena uz povlastice koje prate ograničenja u korišćenju i raspolaganju; roba za koju se poštovanje zabrana i ograničenja potvrđuje nakon puštanja; roba puštena po stopama nižim od JCT. Strana roba u drugim carinskim postupcima nema taj status, a roba Unije u tranzitu ga zadržava. U međusobnoj trgovini veterinarska kontrola moguća je na carinskoj teritoriji Unije, a karantinska fitosanitarna — pri prenosu robe pod karantinskim nadzorom iz jedne države članice u drugu.

U Rusiji se u međusobnoj trgovini podnosi statistički obrazac o kretanju robe: podnosi ga rusko lice koje je strana u poslu (ako posla nema — lice koje je imalo pravo da robu poseduje, koristi je ili njome raspolaže), bez obzira na vrednost, preko ličnog naloga na sajtu FCS Rusije, najkasnije 10. radnog dana meseca koji sledi posle meseca otpreme ili prijema robe. To je posebna statistička obaveza, a ne zamena za deklaraciju. Posle uvoza carinska kontrola moguća je u roku od 3 godine od dana puštanja robe, a roba koja se već nalazi na teritoriji Unije proverava se ako postoje informacije da je pri njenom uvozu povređeno pravo Unije.

Česte greške: „pošto je to unija, dokumenti nisu potrebni“ (statistički obrazac i poreski dokumenti obavezni su za kompanije i preduzetnike); mešanje carinskog tranzita robe iz trećih zemalja sa međusobnom trgovinom robom Unije.

Tabela 6. Kontrola pri kretanju robe u EAEU.

Multimodalni prevoz i privremena skladišta (SVH) → „Logističke usluge“; carinske formalnosti za tranzit → „Carinjenje“.

Da li su uvozne carine iste u svim zemljama EAEU?#

Ukratko: Opšte pravilo: stope uvoznih carina iz Jedinstvene carinske tarife EAEU iste su u svim državama članicama i ne zavise od lica, vrste posla i drugih okolnosti; JCT i jedinstvena TN VED EAEU utvrđene su Odlukom Saveta EEK br. 80 od 14.09.2021. Izuzetak: država koja je pristupila Uniji primenjuje stope niže od JCT prema spisku EEK — takav spisak postoji za Kazahstan, u skladu sa njegovim obavezama u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO).

Izmene nomenklature i tarife donose i Savet i Kolegijum EEK; važeća verzija objavljuje se na sajtu EEK. Prethodne odluke o svrstavanju robe važe na teritoriji države članice čiji su ih carinski organi doneli; odluke EEK o svrstavanju pojedinih vrsta robe obavezujuće su u celoj Uniji. Roba puštena po stopama nižim od JCT uslovno je puštena: koristi se samo u državi puštanja, a status robe Unije stiče posle plaćanja razlike do stopa JCT. JCT ne obuhvata PDV i akcize pri uvozu, carinske takse i naknadu za reciklažu — njih utvrđuje država članica; uplaćene uvozne carine raspodeljuju se između budžeta država članica prema normativima iz Ugovora.

Algoritam „Kako pronaći stopu uvozne carine na dan uvoza“:

1. Odredite tarifnu oznaku TN VED EAEU.
2. Pronađite stopu u važećoj verziji JCT.
3. Proverite izmene donete odlukama Kolegijuma i Saveta EEK.
4. Proverite izuzeća, povlastice, kvote i preferencije prema spiskovima EEK i sporazumima Unije.
5. Proverite zaštitne, antidampinške i kompenzatorne mere.
6. Uračunajte PDV, akcize, carinske takse i naknadu za reciklažu.
7. Sve proverite na dan uvoza.

Tabela 7. Dažbine i mere pri uvozu robe iz trećih zemalja.

Tabela 8. Status robe, zemlja porekla i zemlja otpreme.

Obračunaćemo dažbine za vašu robu → „Carinjenje“ („Obračun i optimizacija carinskih dažbina“).

Kako se plaćaju PDV i akcize u trgovini između zemalja EAEU?#

Ukratko: U međusobnoj trgovini robom indirektni porezi naplaćuju se po principu zemlje odredišta (član 72 Ugovora o EAEU), a postupak je utvrđen Protokolom o postupku naplate indirektnih poreza i mehanizmu kontrole njihovog plaćanja pri izvozu i uvozu robe, izvođenju radova i pružanju usluga (Prilog br. 18 uz Ugovor). Pri uvozu u Rusiju iz države članice porez naplaćuje FNS Rusije, a ne carinski organ.

Mehanizmi su različiti: pri uvozu iz trećih zemalja PDV i akcize ulaze u carinske dažbine i plaćaju se carinskom organu pre puštanja robe; u međusobnoj trgovini porez se plaća nadležnom poreskom organu prema mestu registracije. Izuzetak: akcize na robu sa akciznim markicama naplaćuje carinski organ.

Uvoz u Rusiju iz države članice EAEU: koraci.

1. Kod drumskog prevoza podnesite dokument o predstojećoj isporuci (DOPP) u sistemu potvrde očekivane isporuke robe (SPOT) najkasnije 2 kalendarska dana pre uvoza i uplatite garantni depozit ako niste oslobođeni te obaveze: od 1. jula 2026. roba bez DOPP i QR-koda se ne propušta, a depozit se uračunava u plaćanje PDV.
2. Evidentirajte robu u knjigama i obračunajte PDV i, po potrebi, akcize po stopama Poreskog zakonika RF.
3. Najkasnije do 20. dana meseca koji sledi posle meseca u kome je roba evidentirana (kod lizinga — posle meseca u kome je po ugovoru dospela uplata) platite porez i podnesite poresku prijavu za indirektne poreze, zahtev o uvozu robe i plaćanju indirektnih poreza i dokumente iz tačke 20 Protokola: ugovor, izvod iz banke, prevozne dokumente, fakture (ruske „sčet-fakture“).
4. Pribavite overu poreskog organa na zahtevu: ona je prodavcu potrebna da bi dokazao pravo na nultu stopu.

Obrazac poreske prijave utvrđen je aktom (naredbom) FNS Rusije br. KČ-1-3/299@ od 08.05.2026. i primenjuje se od 31. jula 2026. Zahtev o uvozu podnosi se ili na papiru u četiri primerka zajedno sa elektronskim primerkom, ili samo u elektronskom obliku uz elektronski potpis — tako propisuje sam Protokol.

Izvoz iz Rusije u državu članicu oporezuje se nultom stopom PDV, uz oslobođenje od akciza, ako se ispunjenost uslova dokaže: dokumenti se podnose u roku od 180 kalendarskih dana od dana otpreme, u suprotnom se porez plaća za period otpreme, a pravo na odbitak ostvaruje se posle dokazivanja. Roba iz treće zemlje koja je puštena u slobodan promet u drugoj državi članici i uvezena u Rusiju oporezuje se po opštim pravilima međusobne trgovine: pojam „uvoz robe“ ne zavisi od porekla; ako je prodavac iz treće zemlje, umesto fakture podnose se drugi dokument o vrednosti i informativno obaveštenje. Posebni slučajevi — posrednici, isporuka preko treće države članice, lizing, dorada sirovine naručioca, mesto prometa radova i usluga — uređeni su istim Protokolom.

Česte greške uvoznika: propušten rok (20. dan u mesecu), pogrešna poreska osnovica, uvoz drumskim prevozom bez DOPP. Iznosi novčanih kazni ovde se ne navode.

Tabela 9. PDV i akcize u različitim scenarijima posla.

Obračun dažbina pri uvozu iz trećih zemalja → „Carinjenje“; konsultacije → „Pravna podrška“.

Važi li sertifikat ili deklaracija EAEU u svim zemljama Unije?#

Ukratko: Da: proizvodi usaglašeni sa tehničkim propisom Unije (TR CU ili TR EAEU), koji su prošli postupke ocenjivanja usaglašenosti koje taj propis predviđa, u prometu su u svim državama članicama bez dodatnih zahteva i ponovnog ocenjivanja; pravilo se ne odnosi na sanitarne, veterinarsko-sanitarne i karantinske fitosanitarne mere.

Ocenjivanje usaglašenosti sprovodi se u obliku državne registracije, ispitivanja, potvrđivanja usaglašenosti i ekspertize; obavezno potvrđivanje usaglašenosti ima dva oblika — deklarisanje i sertifikaciju. Jedinstvene obrasce dokumenata utvrđuje EEK, a proizvodi se označavaju jedinstvenim znakom prometa „EAC“ („Evroazijska usaglašenost“).

Sertifikat izdaje sertifikaciono telo koje je akreditovano i upisano u jedinstveni registar tela za ocenjivanje usaglašenosti Unije; podnosilac zahteva može se obratiti bilo kom takvom telu u bilo kojoj državi članici. Deklaraciju donosi sam podnosilac zahteva, a registruje je ovlašćeni organ: u Rusiji — Rosakreditacija, između ostalog preko servisa za registraciju deklaracija; deklaracije po TR CU 006/2011 registruje samo sertifikaciono telo. Jedinstveni registar EEK sastoji se od nacionalnih delova: dokument se upisuje u deo one države u kojoj je izdat ili registrovan.

Potvrda o državnoj registraciji (SGR) izdaje se za specijalizovane prehrambene proizvode i nove vrste prehrambenih proizvoda, kao i za proizvode iz odeljka II Jedinstvenog spiska robe koja podleže državnom sanitarno-epidemiološkom nadzoru: sredstva za dezinfekciju, kućnu hemiju, potencijalno opasne supstance, sredstva za pripremu vode, pojedine proizvode za ličnu higijenu i proizvode namenjene kontaktu sa hranom; u Rusiji je izdaje Rospotrebnadzor. Licence za robu sa jedinstvenog spiska robe na koju se primenjuju mere necarinskog regulisanja u trgovini sa trećim zemljama izdaje Minpromtorg Rusije; resorni organi licence ne izdaju — oni daju saglasnost za njihovo izdavanje ili izdaju mišljenja. Notifikacija o karakteristikama sredstava šifrovanja (kriptografskih sredstava) je obaveštenje proizvođača koje registruje organ države članice nadležan za davanje saglasnosti i koje se upisuje u jedinstveni registar notifikacija Unije.

Uputstvo „Kako proveriti sertifikat ili deklaraciju u registru“:

1. Izaberite registar: za ruski dokument — registar Rosakreditacije, za dokument druge države članice — jedinstveni registar Unije.
2. Unesite broj („ЕАЭС RU С-…“ za sertifikat, „ЕАЭС N RU Д-…“ za deklaraciju) ili pronađite zapis po proizvodu, proizvođaču ili INN.
3. Proverite status: dokument važi ako ima status „važeći“ (rus. „действует“) ili „obnovljen“ („возобновлён“), a sertifikat i „produžen“ („продлён“); statusi „suspendovan“ („приостановлен“), „prestao da važi“ („прекращён“), „arhivski“ („архивный“) i „nevažeći“ („недействителен“) zahtevaju proveru.
4. Uporedite podnosioca zahteva, proizvođača, proizvod i tarifne oznake TN VED sa svojim dokumentima, proverite rok važenja i sertifikaciono telo.

Tabela 10. Regulatorni dokumenti pri uvozu u Rusiju.

Utvrdićemo koji je dokument potreban za vašu robu i organizovati njegovo pribavljanje preko akreditovanih tela → „Sertifikacija“.

Kako uvesti automobil u Rusiju iz druge zemlje EAEU i šta proveriti pre kupovine?#

Ukratko: Ishod zavisi od statusa automobila (roba Unije ili strana roba, uključujući i uslovno puštenu po stopama nižim od JCT), od svrhe uvoza (fizičko lice koje automobil uvozi za ličnu upotrebu ili pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje ga ne uvozi za ličnu upotrebu) i od datuma puštanja, uvoza i podnošenja obračuna naknade za reciklažu. Automobil sa statusom robe Unije u Rusiji se ne deklariše ponovo, ali se za njega plaćaju nacionalne dažbine i sprovode nacionalni postupci.

Scenario (a): automobil je uvezen iz treće zemlje i pušten u slobodan promet u drugoj državi članici. Ako je carina plaćena po stopama nižim od JCT na osnovu ugovora o pristupanju, automobil je uslovno pušten: ostaje strana roba, koristi se samo u državi puštanja, a status robe Unije stiče posle plaćanja razlike do stopa JCT. Ako su primenjene stope drugačije od JCT ili od jedinstvenih stopa za ličnu upotrebu, odnosno ako su korišćene povlastice, uz obračun naknade za reciklažu prilažu se dokumenti carinskog organa zemlje puštanja; za automobil pušten po stopama JCT naknada se od 1. aprila 2024. obračunava uzimajući u obzir razliku u carini, PDV i akcizi, prema spisku prosečnih cena Minpromtorga Rusije.

Scenario (b): automobil je bio u prometu i registrovan u drugoj državi članici. Deklarisanje u Rusiji nije potrebno, ali se obračun naknade za reciklažu podnosi carinskom organu najkasnije 5. radnog dana posle prelaska granice i najkasnije do registracije vozila.

Naknada za reciklažu je nacionalna dažbina Rusije: obaveza njenog plaćanja za svako vozilo koje se uvozi u Rusiju utvrđena je članom 24.1 Federalnog zakona br. 89-FZ od 24.06.1998. Iznosi i postupak utvrđeni su Uredbom Vlade RF br. 1291 od 26.12.2013. „O naknadi za reciklažu vozila na točkovima (šasija) i prikolica za njih i o izmenama pojedinih akata Vlade Ruske Federacije“ (važeća verzija — sa izmenama br. 89 od 06.02.2026.). Ako lice koje je vozilo uvezlo nije platilo naknadu, obaveza prelazi na kupca u Rusiji. Stope i iznosi ovde se ne navode: pogledajte članak o naknadi za reciklažu.

Za registraciju je potreban elektronski pasoš vozila (EPTS) sa statusom „važeći“: registracija se odbija ako je EPTS izdat, ali mu status nije dodeljen. Status se dodeljuje kada stignu podaci o puštanju robe i o plaćanju naknade za reciklažu; u saobraćaju može učestvovati samo registrovano vozilo. Prema Odluci Kolegijuma EEK br. 122 od 22.09.2015., EPTS izdaju proizvođači i ovlašćene organizacije iz jedinstvenog registra, a carinski organi unose podatke o puštanju i o plaćanju naknade. Bezbednost se dokazuje prema tehničkom propisu Carinske unije „O bezbednosti vozila na točkovima“ (TR CU 018/2011): za tip vozila — odobrenjem tipa vozila (OTTS), a za pojedinačni automobil — potvrdom o bezbednosti konstrukcije vozila (SBKTS); dokumenti jedne države članice važe u svim državama članicama.

Rizici: šeme u kojima se automobil carini na ime državljana druge države, odbijanje registracije, naknadni obračun dažbina i zahtev za doplatu. Uputstva za izbegavanje plaćanja dažbina ovde se ne navode.

Kontrolna lista „Pre kupovine automobila uvezenog preko EAEU“:

1. Utvrdite status automobila: roba Unije ili strana roba, uključujući i uslovno puštenu.
2. Proverite status EPTS po VIN-u, broju šasije ili karoserije: podaci o statusu besplatno su dostupni svakom licu, a izvod sa sadržajem pasoša dobija vlasnik — zatražite ga od prodavca.
3. Zatražite dokumente carinskog organa o puštanju u zemlji prvog uvoza.
4. Proverite plaćanje naknade u servisu FCS Rusije „Informacije o naknadi za reciklažu“ (podaci o vozilima uvezenim od 1. aprila 2022.) i carinjenje — u servisu „Informacije o carinjenju putničkih automobila uvezenih na teritorije država članica EAEU“.
5. Proučite istoriju vlasništva i registracije, između ostalog preko servisa za proveru vozila na portalu državnih usluga „Gosuslugi“.

Ako je zahtev za doplatu već stigao — pogledajte odeljak „Kome se obratiti ako je spor vezan za pravo EAEU…“.

Tabela 11. Uvoz automobila u Rusiju: scenariji.

Obračun uvoza automobila → „Carinjenje“ („Carinjenje automobila po sistemu ‚ključ u ruke‘ za fizička lica i kompanije“). Dostava automobila do klijenta → „Logističke usluge“. Stope i obračun naknade za reciklažu — u članku „Utilsbor na automobile u Rusiji 2026: stope, prag od 160 KS i prognoza do 2030. godine“.

Da li se isplati ocariniti robu u drugoj zemlji EAEU i zatim je dopremiti u Rusiju?#

Ukratko: Zavisi od tri uslova: od stopa i postojanja izuzeća ili povlastica u zemlji puštanja, od logistike i skladištenja i od ruskih zahteva za robu (obeležavanje, sledljivost, zabrane i ograničenja). Stope uvoznih carina JCT jedinstvene su za sve države članice. Praktični zaključak kompanije Senateks: ušteda zahvaljujući „jeftinijem carinjenju“ u većini slučajeva izostaje i ne sme se obećavati.

Razlika je moguća u sledećim stavkama: stope niže od JCT u državi koja je pristupila Uniji, nacionalne povlastice kod poreza i carinskih taksi u zemlji puštanja, intenzitet kontrole carinske vrednosti (sistem upravljanja rizikom utvrđuje svaka država), logistika, skladištenje i osiguranje. Kada je reč o PDV, za robu koja se troši u Rusiji razlike nema: prodavac primenjuje nultu stopu, a kupac PDV plaća poreskom organu (FNS Rusije) po stopama Poreskog zakonika RF. Carinski zastupnik obavlja carinske radnje na teritoriji one države članice čiji ga je carinski organ upisao u registar (član 401 Carinskog zakonika EAEU): upis u ruski registar ne daje pravo na carinjenje u drugim državama članicama.

Ruski zahtevi važe i kada je roba puštena u drugoj državi članici: zabrane i ograničenja, obavezno obeležavanje robe sa spiska Vlade RF i sledljivost robe sa spiska EEK, uključujući robu uvezenu iz država članica. Posle uvoza FCS Rusije ima pravo da proveri tačnost prijavljenih podataka, između ostalog o carinskoj vrednosti i poreklu, ako postoje informacije o povredi; FNS Rusije kontroliše plaćanje indirektnih poreza; carinski i poreski organi država članica razmenjuju podatke.

Praktični zaključak kompanije Senateks o tome čemu kontrolni organi posvećuju posebnu pažnju: prijavljivanje niže carinske vrednosti, formalni promet dokumenata preko posrednika, roba puštena po stopama nižim od JCT.

Pitanja pre potpisivanja ugovora:

1. Kakav je status robe i ko je uvoznik iz treće zemlje?
2. Da li su primenjene stope niže od JCT ili povlastice i da li je pri uvozu u Rusiju potrebna doplata?
3. Ko priprema dokumente i na čije ime?
4. Koji se ruski zahtevi (obeležavanje, sledljivost, regulatorni dokumenti) primenjuju?

Tabela 12. Carinjenje u Rusiji ili puštanje u drugoj državi članici.

Uporedićemo opcije: carinjenje u Rusiji ili u drugoj zemlji Unije → „Carinjenje“. Logistika → „Logističke usluge“; osiguranje robe → „Pomoć pri osiguranju“.

Kome se obratiti ako je spor vezan za pravo EAEU: carinskom organu, ruskom sudu ili Sudu EAEU?#

Ukratko: Sporove o naknadnom obračunu dažbina, svrstavanju robe, carinskoj vrednosti, poreklu i dokumentima rešavaju carinski organi i sudovi Rusije: za kompanije i preduzetnike — privredni sudovi, za građane — sudovi opšte nadležnosti. Sud Evroazijske ekonomske unije rešava sporove o sprovođenju Ugovora, međunarodnih ugovora u okviru Unije i odluka organa Unije; privredni subjekt pred njim može da ospori odluku ili radnju (nečinjenje) EEK.

Carinska kontrola nakon puštanja robe moguća je u roku od 3 godine od dana puštanja; dokumenti potrebni za carinsku kontrolu čuvaju se 5 godina.

Osporavanje u Rusiji: odluke i radnje carinskih organa osporavaju se pred carinskim organima i (ili) pred sudom, a vansudski postupak nije obavezan. Žalba se podnosi višem carinskom organu preko organa čija se odluka osporava (na odluku carinske ispostave — carinarnici), u roku od 3 meseca; odluke same FCS Rusije osporavaju se samo pred sudom. Pravo na žalbu ima svako lice, uključujući fizička lica.

Obraćanje Sudu EAEU: privredni subjekt — pravno lice ili preduzetnik registrovan u državi članici ili u trećoj državi — ima pravo da zatraži utvrđivanje da odluka EEK nije u skladu sa Ugovorom i (ili) međunarodnim ugovorima u okviru Unije ili da ospori radnju (nečinjenje) EEK, ako odluka ili radnja neposredno utiču na njegova prava u preduzetničkoj delatnosti i krše prava koja mu daje pravo Unije. Obavezno je prethodno obraćanje EEK: Sudu se može obratiti ako Komisija u roku od 3 meseca nije preduzela mere. Za podnošenje zahteva plaća se taksa, Sud ne razmatra zahteve za naknadu štete, a fizička lica bez statusa preduzetnika ne mogu mu se obratiti sa sporom.

Tabela 14. Kome se obratiti u sporu vezanom za pravo EAEU.

Spor sa carinom po propisima EAEU — analiziraćemo situaciju → „Pravna podrška“ („Podrška tokom carinskih provera (nakon puštanja robe)“, „Vansudsko osporavanje odluka FCS“, „Zastupanje pred privrednim sudovima“). Sporove vodimo za kompanije i fizička lica, uključujući vlasnike automobila kojima je stigao zahtev za doplatu.

Pojmovi i skraćenice EAEU#

Unija i organi

• Evroazijska ekonomska unija (EAEU) — međunarodna organizacija regionalne ekonomske integracije sa međunarodnim pravnim subjektivitetom.
• Ugovor o Evroazijskoj ekonomskoj uniji — osnivački ugovor Unije, potpisan 29. maja 2014. godine, na snazi od 1. januara 2015.
• Država članica — država koja je strana Ugovora; država posmatrač — država čiji predstavnici na poziv prisustvuju sednicama organa Unije, bez učešća u donošenju odluka.
• Vrhovni evroazijski ekonomski savet — najviši organ Unije, koji čine šefovi država članica ili ovlašćeni predsednici vlada.
• Evroazijski međuvladin savet — organ Unije koji čine predsednici vlada država članica.
• Evroazijska ekonomska komisija (EEK) — stalni regulatorni organ Unije, koji se sastoji od Saveta i Kolegijuma.
• Sud Evroazijske ekonomske unije (Sud EAEU) — stalni sudski organ koji rešava sporove o sprovođenju prava Unije i daje tumačenja.

Carina i tarifa

• Carinski zakonik EAEU (CZ EAEU) — akt kojim je uspostavljeno jedinstveno carinsko regulisanje, na snazi od 1. januara 2018.
• Carinska unija — oblik integracije sa jedinstvenom carinskom teritorijom, na kojoj se primenjuje JCT, a u međusobnoj trgovini se ne primenjuju carine i zaštitne mere.
• TN VED EAEU — jedinstveni sistem opisivanja i kodiranja robe, utvrđen Odlukom Saveta EEK br. 80 od 14.09.2021.
• Jedinstvena carinska tarifa EAEU (JCT EAEU) — skup stopa uvoznih carina na robu iz trećih zemalja, utvrđen istom Odlukom br. 80.
• Carinski zastupnik — pravno lice koje po nalogu deklaranta obavlja carinske radnje na teritoriji države članice u kojoj je upisano u registar. Senateks d.o.o. upisan je u Registar carinskih zastupnika FCS Rusije pod br. 2123 (početak delatnosti 18. juna 2026.). Usluge → „Carinjenje“.

Tehničko regulisanje i dozvole

• Tehnički propis EAEU (TR EAEU) i tehnički propis Carinske unije (TR CU) — akti kojima se utvrđuju obavezni zahtevi za proizvode na tržištu Unije.
• Sertifikat o usaglašenosti — dokument kojim sertifikaciono telo potvrđuje usaglašenost proizvoda sa tehničkim propisom; deklaracija o usaglašenosti — dokument kojim to potvrđuje podnosilac zahteva.
• Jedinstveni znak prometa proizvoda na tržištu Unije („EAC“) — oznaka koja pokazuje da je proizvod usaglašen sa tehničkim propisima Unije.
• Potvrda o državnoj registraciji (SGR) — dokument kojim se potvrđuje bezbednost pojedinih proizvoda prema jedinstvenim sanitarno-epidemiološkim zahtevima.
• Notifikacija o karakteristikama sredstava šifrovanja (kriptografskih sredstava) — obaveštenje proizvođača koje registruje organ nadležan za davanje saglasnosti i koje se upisuje u jedinstveni registar Unije.

Automobili

• Elektronski pasoš vozila (EPTS) — pasoš izdat u sistemu elektronskih pasoša; za registraciju u Rusiji potreban je EPTS sa statusom „važeći“.

Česta pitanja o EAEU#

Gde proveriti propise EAEU: zvanični izvori#

Ukratko: Međunarodni ugovori u okviru EAEU i odluke organa Unije zvanično se objavljuju na zvaničnom sajtu Unije — Pravnom portalu EAEU (docs.eaeunion.org), a datum postavljanja na portal smatra se datumom zvaničnog objavljivanja. Akti Rusije zvanično se objavljuju u „Rosijskoj gazeti“, Zbirci zakonodavstva RF i na publication.pravo.gov.ru; sajtovi državnih organa i pravne informacione baze nisu zvanično objavljivanje.

Tabela 15. Gde tražiti zvanične tekstove.

Kako proveriti važeću verziju: 1) proverite status akta; 2) utvrdite datum stupanja na snagu; 3) proverite kasnije izmene; 4) uzmite u obzir prelazne odredbe.

Postavite pitanje o konkretnoj isporuci ili automobilu → „Kontakt“.

Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni ni poreski savet.